франкфуртски аеродром
неолитске европе

Винча Бело Брдо је вишеслојни археолошки локалитет који се налази 15км низводно од центра Београда, у једном од најлепших предела на доњем току Дунава. Географски гледано, локација Винче није могла бити боље одабрана због прилива богатих ресурса околних предела, од подавалских брда до саме Авале и њених минералних богатстава, Дунава и његове плавне равнице као и ушћа неколико великих река – Тисе, Мораве и Саве.

Будући да су реке, пре изградње модерних путева, биле главне саобраћајнице јасно је да се Винча својим повољним положајем и развијеном мрежом истицала и као својеврсни терминал, једно од најважнијих раноевропских саобраћајних чворишта - сликовито речено, франкфуртски аеродром неолитске Европе.

Густа насељеност Винче Белог Брда и специјализација у производњи постепено је довела до пораста трговине. Докази о размени материјалних добара стари су готово колико и човечанство, али тек у доба неолита долази до настанка комплексних трговинских мрежа које повезују заједнице. Чак је и географска распоређеност локалитета винчанске културе, који у Републици Србији као по правилу леже на удаљености од око 5 км, индикација да је међу винчанским насељима постојала веома развијена мрежа сарадње, трговине, па и ривалитета.

Винчанци напуштају једноставан облик привреде, превазилазе просте улоге сакупљача и постају произвођачи, трговци и уметници.

Фасцинантно је да се мрежа винчанске трговине простирала стотинама километара. Примера ради, црно вулканско стакло (опсидијан) које се може наћи на само два извора у Европи, на Карпатима и грчком острву Мелос, веома је присутно на локалитету Винча Бело Брдо. Претпоставља се да је заузврат слат цинабарит (руда живе), који је читав миленијум коришћен као најинтензивнији пигмент за сликање.

Европски трговински коридори који су установљени и развијени у овом периоду биће коришћени миленијумима касније – Римски царски пут је пролазио веома близу Винче, као и Цариградски друм Отоманског царства, који су сами по себи наставак Пута Свиле, караванског пута који се простирао хиљадама километара кроз Азију.

У доба неолита, цела Европа постаје комплексна мрежа врло покретљивих и веома добро повезаних људи - континент уткан колективном таписеријом прављеном од заједничких идеја и искустава.