Трансформација стене у метал је револуционарни процес који је омогућио људима да достигну највиши степен цивилизацијског развоја, а прво тољење метала догодило се управо у Винчи - 2500 година пре изградње великих пирамида у Гизи.
Оваква обрада метала подразумева велики број неповезаних и наизглед супротстављених радњи, што савршено илуструје инвентивност и генијалност људског бића, али и степен напретка припадника винчанске културе. Технолошки напредак обраде метала је био достигнуће које је променило свет, али пут од проналаска точка до свемирских летелица није био праволинијски.
Промена свести која је потребна за спознају да шарени камичак топљењем може постати метал, подједнако је важна као сазнање да је невидљиви ваздух саткан од атома.
Винчански занатлија морао је бити рудар, ћумураш, грнчар и ковач да би испунио све техничке услове потребне како би зелени малахит, посредством ватре, претворио у истопљену усијану лаву која ће након хлађења постати црвени бакар.
Након експериментисања са пигментима, ватром и керамиком, становништво Винче открило је да се одређени минерали могу претворити у нешто што никада раније није постојало.
Испрва се та нова материја користила за украшавање, па није ни случајно што су на најпознатијим локалитетима винчанске културе најстарији метални налази били управо накит - масивне бакарне наруквице. На локалитету Винча Бело Брдо пронађен је и велики број перлица од малахита, као и спрашени пигмент малахита, азурита, а нарочито цинабарита.
Трговина пигментима није била само покретач економије и креативности у Винчи, већ и технолошког напретка и иновација.
Значај открића топљења метала није одмах уочен, јер нас историја учи да је потребно време да сви велики и револуционарни проналасци буду прихваћени и постану део свакодневнице. На исти начин је рачунар, који је био познат деценијама, променио свет тек кад је ушао у сваки дом.
Једноставно топљење руда које је започело у Винчи, са неколико капи метала које су се сливале из ватре, проузроковало је револуционарну бујицу која је заувек изменила свет.
© Copyright 2021, Muzej grada Beograda. All Rights Reserved